UVOD

Urgentna medicina je deo sistema zdravstvene zaštite na koji većina od nas retko misli, nadajući se da mu nikad neće zatrebati, a ipak očekuje da mu bude na raspolaganju 24 časa kada mu zatreba. Prehospitalni tretman i prevencija loše prognoze akutnih oboljenja i povreda, zavise od znanja i veština zdravstvenih radnika. Zato znanje i veštine treba neprekidno usavršavati u toku profesionalne delatnosti.

Idealna situacija, na pr. neko pokuša da izvrši BLS u svakom slučaju srčanog zastoja sa očevicima, niti je dostižna niti se može izbrojati. U ovom trenutku, broj osoba koji prolaze obuku u nekoj geografskoj oblasti smatra se osnovnim merilom uspeha, bez merenja kvaliteta ili boljitka. U ALS, postignut je ograničen uspeh u merenju najvažnijih indikatora validnosti CPR treninga: porast broja slučajeva sa povratkom spontane cirkulacije, više prijema u bolnicu nakon prehospitalnog srčanog zastoja, poboljšanje jednogodišnjeg preživljavanja itd. Slične podatke za BLS je teško dobiti. Prema tome, potrebne su detaljnjije metode za procenu kvaliteta BLS treninga.

Ciljevi programa treninga formiraju hijerarhiju koraka ka glavnom cilju poboljšanja preživljavanja. Polaznik kursa, poželjno iz ciljne grupe:

učestvovaće i kompletiraće trening iz BLS ili ALS za odrasle ili decu

 prepoznaće urgentnu situaciju i biće sposoban da zatraži pomoć, uključujući i poziv hitnoj pomoći

 biće osposobljen da demonstrira CPR na lutki (uključujući ALS i PALS) u simuliranom scenariju

 biće osposobljen da upotrebi iste naučene veštine adekvatno sledećih 6 meseci nakon kursa

 pokazivaće samopouzdanje u svoje sposobnosti reagovanja u urgentnoj situiciji

 kasnije će moći da uradi zadovoljavajuće CPR u realnom srčanom zastoju

 procenat preživljavanja i broj pokušaja reanimacije u zajednici će se povećati

KONCEPT

1. Obuka zdravstvenih profesionalaca za BLS:

- Svi zdravstveni profesionalci bi trebalo da pokažu znanje u veštinama BLS

- Svi zdravstveni profesionalci treba takođe da demonstriraju svoje sposobnosti ionako, u svakodnevnom radu.

- Kursevi i format edukacije treba da se zasnivaju na potvrđenim edukacionim principima

- Sadržaj i poruke sa kursa treba krojiti za svaku grupu profesionalaca, sa akcentom na jednostavnosti

- Izdaje se sertifikat o učešću, mada može i izvesna potvrda o veštinama, ali to se ostavlja lokalnoj situaciji, od zemlje do zemlje ili regiona

- Zdravstveni profesionalci moraju da budu upoznati još tokom studija sa BLS

- Međusobno podučavanje nezavisno od kursa može biti korisno, kao i samoučenje. Sposobnosti moraju biti demonstrirane, bez obzira na metod treninga.

2. Obuka zdravstvenih profesionalaca za ALS:

- Treba izbeći velike grupe i obuku tipa većih predavanja, prema tome, manje grupe, sa određenim scenarijom i sl., kao interaktivno predavanje.

- Obuka okrenuta simulaciji treba da zameni dosadašnju obuku okrenutu instruktoru, prema tome, instruktor je sada “medijum”, a prava stvar je lutka i simulacija, odnos koncentracija prema žrtvi, a ne instruktoru i sl.

- Reagovanje u kriznim situacijama tipa masovne nesreće i menadžment u tim prilikama i komunikacija, treba da bude deo ALS treninga kao dodatak ili kao poseban kurs.

- Kurs se može proširiti na specifične situacije za koje se pretpostavlja da se mogu desiti u zavisnosti od radnog mesta zdravstvenog profesionalca i prioriteti treninga se mogu prilagoditi prema tome

- Trening medicinskih tehničara u prevenciji srčanog zastoja i tretman pre-arestnog stanja se preporučuje, posebno za one u bolnicama

- Izdaje se sertifikat o učešću, mada može i izvesna potvrda o veštinama, ali to se ostavlja lokalnoj situaciji, od zemlje do zemlje ili regiona.

(Douglas A. Chamberlain et al. (ILCOR Advisory Statement) Education in Resuscitation. Resuscitation 2004; 59(1):11-43)

PROGRAM (I nedelja)

PROGRAM (II nedelja)

FOTO

• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
• Title Title
•